Glad VI

ponedeljak

 

Na sredini platoa je stajala govornica. Ispred nje bilo je okupljeno dvadesetak novinara. Direktorova sekretarica, paralisana od treme, je buljeći u mikrofon ispred sebe, zamuckujući izgovarala rečenicu koju je u sebi ponovila nebrojeno puta.
-Gospodin direktor će prvo dati izjavu, a zatim, ako bude vremena, će odgovoriti ne nekoliko pitanja.
Za njom je mikrofonu prišao direktor, spustio papire koje je nosio u ruci na govornicu i počeo da čita jednoličnim, tihim glasom ne dižući pogled prema novinarima.
-Dobar dan i hvala svima koji ste se odazvali. Ova konferencija je sazvana da bih vam, iz prve ruke, dao sve informacije vezane za ovaj protest i ceo slučaj vezan za njega. Gospodin koga ovde vidite je bivši radnik našeg preduzeća. On je dvadeset i osmog četvrtog ove godine primio rešenje o prekidu radnog odnosa. Radno mesto na kojem je dotični bio zaposlen je, usled reorganizacije, ukinuto i samim tim, u skladu sa zakonom i kolektinim ugovorom, automatski se suspenduje i ugovor o radu sa radnikom zaposlenim na tom radnom mestu. Reorganizacija je bila neophodna da bi se produktivnost i efikasnost našeg preduzeća podigla na prihvatljiv nivo. Kao što je navedeno u rešenju o prekidu radnog odnosa, a poznato je i iz ranije prakse, naši bivši radnici uvek imaju prioritet prilikom ponovnog zapošljavanja, ukoliko i kad se za to ukaže potreba, naravno, ako dotični svojim kvalifikacijama zadovoljava novonastale potrebe.
Podigao je pogled i osmotrio grupu novinara koji su nerazgovetnim žamorom postavljali pitanja. Odlučio je da ovaj ples on vodi.
-Iako vas ništa ne razumem, predpostavljam šta želite da me pitate, kakva opet reorganizacija, zašto on, ko još, kako i to. Vidite, ja nisam političar, ja sam ekonomista, ja ne mogu tu da vas nešto zavlačim i izmišljam, reći ću vam onako kako jeste. Reorganizacija je morala da se uradi, ovde nije bilo kvalitetnog rukovodstva godinama. I on nije jedini otpušten, broj zaposlenih mora da se smanji za najmanje sedamnaest ljudi. Sva rešenja su napisana i već su trebala biti uručena. Ja sam svestan da danas nije lako ostati bez posla, ali verujte mi, nije lako ni otpuštati ljude. Prvobitna procena je bila oko dvadeset i pet ljudi. Maksimalnim kompromisom smo taj broj smanjili na sedamnaest. Ja sam sa ljudima iz kadrovske danima analizirao po kom kriterijumu odabrati ko ga otpustiti. Vidite po njegovom transparentu da on misli da je to nepravda. Možda i jeste, ali problem sa pravdom je taj da pravda nije konstanta. Nije to broj Pi pa ti znaš, tri zarez četrnaest, jedan, pet, devet, dva i tako dalje. Pravda je optička varka, iz svakog ugla izgleda potpuno drugačije. Kod nas ovde se ne rade redovne procene sposobnosti i zalaganja radnika, kao što se to radi o naprednom svetu. Mada nisam siguran koliko su i te procene merodavne. Da bi bile, neko bi morao neprestano da posmatra sve radnike i da poredi, ne samo učinak nego i odnos između učinka i realne mogućnosti pojedinca, a to zahteva celu instituciju unutar institucije. Pokušali smo da što manje uzdrmamo socijalna pitanja, da ne ostavimo decu na ulici, ali dali je pravedno otpustiti vredne i predane radnike samo zato što nemaju decu? Na osnovu čega izbarati? Da otpustimo ljude čiji muž ili žena imaju dobar posao, njima će to biti manji udarac na budžet? Jel to pravedan aršin? Razmišljali smo da radnicima koju su pred penziju ponudimo otpremninu za prevremeno penzionisanje ali bi to bio, na kratak rok, još veći finansijski udarac.
Iza novinara su se skupljale grupice prolaznika koji su bili zaintrigirani izlaganjem. Ohrabren proširenim auditoriumom nastavi.
-Mogao sam ja sve ovo izbeći, prolongirati do sledećeg mandata i ostaviti sledećem da sa ovim vadi oči. Ukinuti par projekata i sredstva od njih preusmeriti na plate, verovatno podići još par kredita i sve bi to prošlo, ali bi onda onaj koji bi došao posle mene morao otpustiti duplo više radnika, da ne govorimo o projektima koje bi smo ukinuli. Novi direktor bi rekao da su za sve krivi oni pre njega kao što bih ja sada vama mogao reći da su krivi oni pre mene, ali ja ne želim da tražim krivce, to nije moj posao, moj posao je da tražim rešenja. Dobra rešenja su vrlo često bolna i neprijatna, dok ne počnu da deluju. Kao injekcija, boli al‘ i pomaže. Na kraju smo se odlučili da ide onako kako mora, odeljenja koja su višak se zatvaraju i odlaze radnici koji su u njima. Nepravedno jeste, ali ne više od bilo koje druge opcije. Možete da me optužite i za pristrasnost, većina radnika koji će biti otpušteni su članovi istog sindikata. To je tek bure baruta koje samo čeka da bude zapaljeno, ali činjenica je da su, dok je rukovodeća bila garnitura koja je vrhu toga sindikata bliska, nepotrebna i neefikasna odeljenja nicala kao pečurke posle kiše. Posledice toga ne mogu preko noći nestati, hodnici nam izgledaju kao čekaonice u Domu zdravlja. Opet vam kažem, ja nisam političar već ekonomista, i zato sam i doveden ovde, da ovo preduzeće postavim na ekonomski zdrave noge. Znam da mnogi sumnjate u moje kompetence za takav poduhvat, da sa podsmehom gledate na to što je ovo moje prvo radno mesto, ali to i nije potpuno tačno. Prvo, moj diplomski rad, baš na temu menadžmenta javnih preduzeća, je uvršten u gradivo na fakultetu za menadžment, drugo, iza sebe imam par godina pripravničkog staža, i treće, u okviru doktorskih studija, koje sam trenutno zamrznuo, boravio sam u Dresdenu, Kopenhagenu i Milanu, i tamo skupljao znanja i iskustva u rešavanju problematike javnih preduzeća, i to u različitim oklnostima. Neću demantovati da je moje članstvo u trenutno vladajućoj stranci doprinelo mom angažovanju na ovom mestu, ali vas uveravam da je ključno bilo upravo to što je ovo, pored svih mojih znanja i iskustava, moje prvo radno mesto. Ono što se želelo time postići, a ujedno i ono što je mene i privuklo u članstvo, jeste to da se selektuju i na rukovodeće funkcije dovedu sposobni ljudi koji nisu zatrovani trulim postojećim sistemom. Ljudi, što se kaže, bez putera na glavi, ljudi koji mogu iskreno i otvoreno govoriti, bez straha da će iz njihovih ormara ispadati kosturi korupcije i protektizma. Sa ponosom i bez lažne skromnosti vam kažem da sam ja jedan od njih.
Novinare, koji su pomno i ćuteći slušali govornika, iznenadi glasan aplauz grupe od stotinak ljudi, neprimetno i spontano okupljenih iza njih.
-Nisam ja ovde došao da se vama, ili bilo kome drugome ulagujem ili pravdam. Opet vam kažem, ja nisam političar. Meni nije potrebno da se promovišem, ili da plaćam nekog da to za mene radi. Rezutati koje postižem su moja promocija. Ja sam na ovu konferenciju došao da javnosti, da vama, poreskim obveznicima, koji ste i vlasnici i finansijeri ovog, i svakog drugog javnog preduzeća, otvoreno i iskreno položim račune. Meni kao rukovodiocu ovog preduzeća je jedino vaše mišljenje važno, i zato sad ja vas ovde pitam: da li je pravedno da se vašim novcima kupuje socijalni mir? Nepravedno je da bilo ko ostane bez posla, u tome se svi slažemo, ali da li je pravedno da vi iz svojih, i onako do prozirnosti istanjenih novčanika, finansirate, preko stranačkih, sindikalnih, rodbinskih i ko zna još kakvih veza, džabalebaroše zapošljene na izmišljena radna mesta? Vi ste moji poslodavci i ja sam ovde došao da vam iznesem pravu istinu, pravo stanje stvari, bez obzira na eventualne posledice. Što reče Aristotel: Amikus Plato, sed magis amika veritas, iliti: Drag mi je Platon, ali mi je istina sveta. Ovo burazersko uređenje koje je ovde ukorenjeno mora da prestane. Odmah. Bez ikakvog daljeg odlaganja. To ne samo da je rak rana već je rak koji je odavno metastazirao do najsitnijih pora naših života. Recimo jedno konačno i odlučne NE takvom sistemu! Znam da to zahteva od nas snage i strpljenja, odricanja, ali to je jedini put. Ako želite da sutra vaša deca mogu normalno da žive, u društvu u kojem se ceni znanje i sposobnost, u kojem se nagrađuje ambicioznost i zalaganje a kažnjava lenjost i nemarnost, u društvu gde je biti čovek svakodnevica a ne medijska atrakcija. Zamislite da živite u državi u kojoj vam je omogućeno da postignete svoj maksimum, u bilo kojoj sferi života. Nije to utopija, to može biti naša budućnost. Neophodno je da se suzdržimo od linije manjeg otpora, da presečemo tu žilu kojom se paraziti ovoga društva napajaju.
Još jedan gromoglasan aplauz ispuni plato. Broj okupljenih slušalaca se je uduplavao.
-Politika bi trebala da bude alat kojim se olakšava međunarodna ekonomska saradnja, ali je politika već odavno prerasla i samu sebe! Predugo smo žmurili i puštali da nam politiku kroje i nekompetentni i krvožedni, iskompeksirani, vlasti željni, korumpirani šverceri i prevaranti. Zbog njih, politika je postala sama sebi svrha a mi njeni taoci. Dosta je toga! Dosta je da nas tretiraju kao maloumnike koji ne zanju da brinu o sebi! Dosta je ubeđivanja da su nam oni neophodni, da nam oni brišu nos, uređuju i porodicu i finansije. Ovo je najgori oblik diskriminacije! Ja ovoga trenutka odlučno stupam u borbu protiv te diskriminacije! JESTE LI SA MNOM?!
Euforija se je širila sada već punim platoom. Parole su bile neusklađene ali su srca tukla u ritmu.
-Ovo je naša zemlja, mi smo je svojim radom stvorili! Mi, naši očevi, dedovi, pradedovi! Ova zemlja je naropljena krvlju naših predaka i zato imamo pravo da odlučujemo o njenoj sudbini! Sudbina ove zemlje je i naša sudbina! I zato vam kažem: UZMIMO SUDBINU U SVOJE RUKE!
Još jedan cunami oduševljenja ga zapljusnu iz raspaljene mase. Nije razaznavao šta su skandirali. Nije čuo ni sebe šta je govorio. Skoro pa samovoljno su se smenjivale revolucionarne misli i političke floskule i sve su od okupljene publike bile prihvaćene kao melem na ranu, sa odobravanjem i oduševljenjem koje ga je dizalo do kosmičkih visina odakle je imao divan pogled na zemlju koju je upravo osvojijo.
 

Nastaviće se…

Advertisements

3 thoughts on “Glad VI

  1. Ja jedva čekam da saznam kako je tom radniku što štrajkuje glađu. A ovaj ekonomista je pravi političar.
    ODLIČNA priča, čekam nastavak.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s