Glad II

četvrtak

Jedan od mlađih službenika je zaneseno hodao kroz hodnik zagledan u papire koje je nosio. Iz transa ga prenu zaverenički glas iz jedne od kancelarija.
-Kolega! Imate li minut-dva vremena?
-Da, naravno. Izvolite.
-Dođite časom u moju kancelariju.
Samo što je provirio unutra dočeka ga povik:
-Zatvorite vrata.
Unutra, u maloj kancelariji sa dva pisaća stola, je pored namrgođenog brke koji je sedeo za stolom ispred prozora, stajalo nagurano još petnaestak službenika.
-Predpostavljam da ste svi do sad videli onog jadnika ispred ulaza.
Tihi žamor i klimanje glava je bila zamena za potvrdan odgovor.
-Isto tako predpostavljam da znate da se je taj jadnik na taj očajnički čin odlučio zbog rešenja koje mu je uručeno u petak a u kome se navodi da se zbog kadrovske reorganizacije preduzeća, a u cilju povećanja rentabilnosti istog, ukida njegovo radno mesto, a samim tim i njegov ugovor o radu prestaje da bude važeći, po članu tamo nekom, tom i tom.
Žamor negodovanja na kratko ispuni malu kancelariju.
-Ono što predpostavljam da ne znate, -nastavi brka- jeste, da takvih rešenja ima još.
-Još?! Koliko!?
-Sedamnaest.
-Ukupno sedamnaest ili još sedamnaest.
-To ne znam. Ali to i ne menja stvar, ta rešenja postoje, jedno rešenje manje ili više nije drastična razlika.
-Kako nije, pa možda je baš ime nekog od nas na tom rešenju.
-Dragi kolega, možda su sva naša imena na svim tim rešenjima, i to je ono što je trenutno najveći problem, niko od naših ne zna čija imena su na tim rešenjima.
-Kako ne zna, pa zar nije šef kadrovske bio kod nas, on bi morao znati.
-Bio je, više nije.
-Ja ne razumem, zašto bi uopšte hteli sviju nas da se otarase?
-Kako zašto, pobogu, pa znaš sa kim imamo posla.
-Kako oni mogu tek tako da nas otpuštaju kad imamo ugovore za stalno?
-U kolektivnom ugovoru je, prilikom prošle promene rukovodstva, dodat aneks, klauzola koja je, u slučaju da oni njihovi počnu da talasaju, trebala nama da omogući da uspostavimo ravnotežu. I ta kluzola je ostala i oni je sad koriste protiv nas. Ono što mi sad trebamo da eksploatišemo jeste činjenica da ta ostala rešenja sede negde u fioci, da ih još nisu podelili.
-Možda imaju neki redosled po kojem će biti uručivana, da se ne digne frka ako budu sve otpustili od jednom.
-A ne, reorganizacija ne funkcioniše na taj način, ne možeš da reorganizuješ svaki drugi dan po malo, ili sve od jednom ili ništa. Druga rešenja nisu podeljena zato što su se uplašili.
-Mislite zbog…
-Upravo to! Jedan štrajkač glađu i može da prođe neopaženo, ali sedamnaest ili osamnaest ne! I zato je od krucijalnog značaja da mi tog momka podržimo.
-Kako da ga podržimo? Da mu se priključimo?!
-Ma šta vam pada na pamet?!? Za početak, onako, kolegijalno, ljudski, ne znam, da ga potapšemo po ramenu, da mu kažemo da smo duhom uz njega, tako nešto, dok ne dobijemo zvaničan stav. Ja sam našima gore već poslao opširan izveštaj o slučaju, oni će to proučiti i doneti zvaničan stav, a do tada je od suštinske važnosti da taj momak ostane tamo gde jeste. Morate biti svesni realne mogućnosti da je na jednom od tih rešenja baš vaše ime i u skladu sa tim se i ponašati. Ne smemo dozvoliti da on sad odustane zato što je, ne znam, previše ogladneo, ili nema dovoljnu medijsku pažnju.
-A stvarno je to čudno, on je tu još od petka i niko ga nije ni primetio do srede ujutru.
-Vikend sastavljen sa Prvim majem, lepo vreme, svi otišli negde u prirodu, grad bio pust, ko da ga primeti.
-A i on je baš idijot, takav dan da izabere za početak štrajka glađu kad nikog nema.
-Ko je on uopšte, ja se ne sećam da sam ga viđao pre?
-Ne znam mu ime, mislim da je radio dole na drugom.
-Ne, radio je u održavanju, ja sam ga sretao.
-Ne ne ne, nije to taj iz održavanja, znam na koga misliš. Liče, al’ nije to on.
-Nama je najbitnije da on izdrži.
-Samo, to će biti teško, on meni već sad izgleda iscrpljeno.
-Kako mislite „već“, pa tu je već šesti dan?
-Pa nisam mu ja kriv što je prvih pet proćerdao.
-Da vam kažem nešto, ima u Armi šopu da se kupi, neke enegetske pločice, to ti je ovako malo, dva zalogaja, a unutra, kažu, ima sve što ti treba za ceo obrok. To ovi moji uzimaju kad idu u lov, ceo dan po šumi a ništa drugo ne jedu. Kad bi mu to prošvecovali da se malo okrepi, šta mislite?
-Da, al’ to se jede, a on neće da jede. Bolje da mu donesemo neko od onih energetskih pića što reklamiraju, Red Bul i to, to će pre da popije.
-Ne, to ni slučajno! To „energetski“ vam je tu čista prevara, u tome nema energije već samo kafein. Ta piće vam samo pomognu da sopstvenu energiju iz organizma bolje crpite, malo vas podigne, al’ zato kad padnete, pali ste skroz. U njegovom stanju bi ga to ubilo pre nego glad.
-Ne ne ne, kakav Red Bul, znate li vi pošto je Red Bul. Možeš li ti da nabaviš te pločice za sutra?
-Mogu.
-Onda ćemo sutra probati sa tim, a danas na pauzi ćemo sići dole, ovako, da zna da smo uz njega. Dogovoreno?
Tihi žamor je iščezavao dok su jedan po jedan napuštali kancelariju.
-Mladi kolega!? – brkin glas se na vratima ispreči na vratima, -imate li možda još samo minut?
-Da, naravno, recite.
-Zatvorite vrata, molim vas, imam još par pitanja za vas.
-Svakako, samo recite.
-Vi dobro vladate ovom modernom tehnologijom?
-Pa, ne znam šta smatrate pod „dobro“, ja bih pre rekao solidno, mislim, snalazim se.
-Ja sam malo starija generacija, nećete mi zameriti ako neke stvari ne nazovem pravim imenom.
-Naravno da ne.
-Po internetu kruže te neke, da tako kažem, organizacije, grupe ljudi, koje podržavaju raznorazne humanitarne i slične akcije…
-Da, preko Fejsbuka uglavnom.
-Pa sad, ja nisam upoznat sa tehnikalijama celog procesa, iskreno, nije me preterano zanimalo…
-U principu je vrlo jednostavno.
-Vi bi to bili u stanju da napravite?
-Ma da, to nije nikakv problem.
-A kažite mi mladi kolega još ovo, kako to uopšte funkcioniše, mislim, ko to posle vodi?
-Pa treba da postoji barem jedan Admin, to je neko ko reguliše šta će biti objavljeno, odobravati nove članove, kontrolisati komentare i to sve.
-A postoji li mogućnost da taj Admin, kako mu kažete, bude anoniman, ako me razumete, da se ne zna ko je organizovao tu grupu?
-U suštini, moglo bi da se napravi da taj Admin bude neko ko ne postoji.
-Neko pod lažnim imenom mislite?
-Pa mogli bi tome i tako reći.
-A kada bih ja vas zamolio da se time pozabavite, šta bi ste mi vi odgovorili?
-Naravno, naravno, mislite da napravimo grupu za podršku…? -očima pokaza nasumično izabran smer.
-Mhm, -tihom, zaverničkom glasu dodade i klimanje glave –samo dok ne dobijemo zvaničan stav. Vi svakako znate da sam je beskrajno odan i stranci i sindikatu, ali ovo je trrenutno naš lični interes, a on nikako nije u suprotnosti sa interesom stranke, bar dok ne dobijemo zvaničan stav, onda ćemo videti za dalje.
-Naravno, naravno. Bez brige, sredićemo to, diskretno.
-To, diskretno, to je ovde ključna reč.
-Upravo zbog toga, mislim da nije najpametnija stvar da to radimo ovde u firmi, ne samo što može neko ko to ne treba da vidi, da vidi, već to sve posle može da se izsledi…
-Svakako, odlično razmišljate kolega, odlično! Možete li vi to od kuće? Ostavite sve to što sada radite ovde kod mene, pa ćemo mi to da završimo, a vi idite kući i odmah se bacite na posao, ja ću vas pisati da ste na terenu par dana.
-Dobro. O ovome komuniciramo samo vi i ja, i samo preko privatnih telefona!
-Odlično! Genije ste mladi kolega. Čujemo se večeras.

 
Izuzetno lepa, mlada spikerka je sedela u studiju informativnog programa lokalne televizije i pregledala listove papira sa vestima koje treba da čita. Prišao joj je urednik i pružio još jedan list.
-Ovo su nam još dali za večeras, to možemo snimiti odmah, ne mora ići u živo, pa ćemo kombinovati, skratićemo izveštaj sa one izložbe.
-Šta, ovaj štrajkuje glađu zbog otkaza?
-Da, i ’ladno ga niko nije primetio sve do srede.
-Ko je izveštavao o ovome?
-Pa niko, kažem ti da ga niko nije primetio.
-Kako kad ovde piše da smo izveštavali o tome?
-Pa piše. Daj bre, nije niko primetio čoveko koji pet dana gladuje u centru grada a primetiće dal je to već bilo na vestima ili nije. Ljudi bili kojekude u prirodi, na selu, nije niko ni gledao vesti.
-Bez obzira, opet ispada da lažem.
-Ti si samo spikerka, ti ne lažeš već samo čitaš to što ti je dato. Oni gore što su pisali oni lažu.
-Ali oni lažu preko mene.
-Tebe ako stvarno muče te moralne dileme onda si totalno promašila zanimanje.
-Nema razloga da tako razgovarate sa mnom, ja imam pravo da izrazim svoje nezadovoljstvo prema ovakvim stvarima koje mogu da me kompromituju. Moja trenutna pozicija nije vrhunac moje karijere, moje ambicije sežu daleko više i ja želim da sačuvam svoj integritet.
-Hoćeš da ti dam na telepromter ili ćeš ovako sa papira?
-Može na telepromter.

-„Povodom slučaja bivšeg radnika Javnog preduzeća Obnova koji zbog uručenog mu otkaza još od petka ispred zgrade preduzeća štrajkuje glađu, a o čemu je naša televizijska kuća već izveštavala, predstavnik za štampu Samostalnog Sindikata je izdao zvanično saopštenje u kome se između ostalog navodi da dotični radnik nije, niti je bio član njihovog sindikata i da je samim tim kompletan čin njegovog protesta njegova organizacija i njegov lični izbor. Dalje se navodi da se Samostalni Sindikat, kao najbrojnija organizacija toga tipa u javnom sektoru, iskreno zauzima za prava svakog radnika, bez obzira na to da li su njegovi članovi ili ne, i da otvoreno podržava svaki protest protiv kršenja radničkih prava i nepravde nanešene radniku, koji je u skladu sa zakonom. Dodaje se još da je Samostalni Sindikat, iz čiste moralne obaveze i ljudske saosećajnosti prema dotičnom radniku, oformio tim stručnjaka koji će proučiti pravni osnov uručenog rešenja o prekidu radnog odnosa i učiniti sve što je što je u zakonskim okvirima moguće da se ovaj slučaj reši na najbolji mogući način. Saopštenje se završava napomenom da su istina i pravda vrlo često negde u sredini.“

 

Nastaviće se…

Advertisements

6 thoughts on “Glad II

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s