Žitije Adamovo

                     (možda je baš ovako bilo)           

 

         PUF! Ceo svet se je od jednom stvorio pred njim.

 

-Uauuu! Šta je ovo?!

-TO JE SVET.

-Svet?! Kako se je od jednom stvorio tu?

-NIJE SE SVET STVORIO OD JEDNOM NEGO TI.

-Ja, a šta sam ja?

-ČOVEK.

-Čovek?!

-DA.

-Čovek, sviđa mi se. A šta je ovo?

-MAČKA.

-Baš je slatka… A šta si ti?

-JA? JA SAM BOG, SVEMOĆNI I SVEPRISUTNI, TVORAC I VLADAR SVEGA POSTOJEĆEG, SADA, UVEK I U VEKOVE VEKOVA!

-Uau, stvarno, ovo je sve tvoje?!

-DA.

-I ja?

-I TI.

-Uau, i ti si to sve sam napravio?

-DA.

-I sebe?

-ŠTA SEBE?

-I sebe si sam napravio?

-PAAA… OVAJ… DA.

-Uau, svaka čast… A šta je ono?

-ŠUMA, DRVO, MISLIM DRVEĆE. KAD JE JEDNO ONDA JE DRVO, KAD IH JE VIŠE ONDA JE DRVEĆE, A KAD IH JE BAŠ OVAKO PUNO ONDA JE ŠUMA.

-Koliko treba da ima drvo u drveće da bi bilo šuma?

-PAAAA… AKO MOŽEŠ ONAKO, NA BRZAKA, DA IH IZBROJIŠ ONDA SU DRVEĆE, A AKO NE ONDA JE ŠUMA.

-Ja ne znam da brojim.

-PA ONDA TI JE SVEJEDNO.

-I to što kažeš. E, vidi još jedno ono!

-MAČKA.

-Da, mačka. A hoće li čovek biti još jedno?

-NE  ZNAM, NISAM SIGURAN, TI SI MALO EKSPERIMENTALAN, VIDEĆEMO KAKO SE POKAŽEŠ.

-A ako bude kako ću znati koji sam ja čovek a koji nisam?

-EVO DAĆU TI IME, TI SI ČOVEK ADAM.

-Čovekadam, sviđa mi se.

-NE, SAMO ADAM.

-Samoadam, i to je lepo, Samoadam.

-NE, SA… ADAM, IME TI JE ADAM. TI SI ČOVEK I IME TI JE… ADAM.

-Adam, malo je kraćušno.

-DUŽE JE NEGO BOG.

-I to što kažeš.

-IDI MALO PROMUVAJ SE, RAZGLEDAJ OKOLINU, IMA SVEGA.

-Šta je „svega“?

-PA SVE… IDI PA ĆEŠ VIDETI. I ADAME, ONO DRVO TAMO, ONO NA VRHU BREGA, NJEGA NEMOJ DA DIRAŠ.

-Zašto?

-ZATO ŠTO JE TO DRVO SPOZNAJE DOBRA I ZLA

-Drvo spozajedobaiza? Šta mu to dođe?

-DRVO SPOZ… ZOVI GAAAA… NA PRIMER, JABUKA. NIJE VAŽNO ŠTA JE SAMO NEMOJ DA GA DIRAŠ, SVE OSTALO MOŽEŠ… I TO, TO ISTO NEMOJ DA DIRAŠ!!!

-Zašto to ne?

-ZATO ŠTO ĆE DA TE POJEDE!

-A šta je to?

-TO, TO TI JE… NE ZNAM. ETO, MOŽEŠ TI DA IDEŠ I DA DAJEŠ ŽIVOTINJAMA IMENA, TAJ NEKA BUDE TIIII… REKS.

-Tiiireks, uau koliko je.

-MA TO SMO SE MALO ZAJEBALI, PREVIŠE SMO EKSPERIMENTISALI SA GUŠTERIMA, MORAĆEMO KASNIJE NEŠTO DA URADIMO SA NJIM, TI GA SAMO IZBEGAVAJ ZA SAD. USTVARI, TE VELIKE NE MORAŠ IMENOVATI, NJIH ĆEMO MORATI SKLONITI, PREVELIKI SU, SVE ĆE NAM SJEBATI OVDE. IDEM JA MALO DA ODMORIM.

-Dobro, Bog odmara čovek Adam ide malo da se promuva po šuma i drveće.

-EJ ADAME, NEMOJ O SEBI DA GOVORIŠ TAKO, U TREĆEM LICU, ZVUČI KRETENSKI.

-Aha, hoću, štagod.

 

 

Nekoliko dana kasnije:

 

-Ej, Bog, bili sam u šuma drveće, tamo ima neka mala, nešto, što leti pa bode nas čoveka i posle svrbi i bude nam crveno.

-A, KOMARCI, DA TI NE OBJAŠNJAVAM SAD. NEGO ADAME, ZAŠTO O SEBI GOVORIŠ U MNOŽINI KADA SI SAMO JEDAN?

-Pa i ti tako govoriš, „malo smo se zajebali, to nam nije baš uspelo, to smo nešto eksperimentisali“ a i ti si samo jedan.

-PA I JESTE I NIJE, JA BOG JESAM SAMO JEDAN ALI SAM ISTOVREMENO I TROJICA, OTAC, SIN I SVETI DUH.

-Ne razumem.

-MA NEMA VEZE, TO DOĐE KASNIJE. ALI TI SI SAMO JEDAN, SAMO ADAM, I ZA SEBE TREBA DA GOVORIŠ U JEDNINI.

-E pa to sam ja hteo nešto tebe da pitam, sve drugo ima jedan i još jedan, drveća i ono što malo bode pa posle svrbi i bude crveno ima puno još jedan još jedan, a ja nemam, zašto?

-VIDI, DA TI BUDEM ISKREN, TEBE SMO NISMO BAŠ PLANIRALI, NEGO AJD’ REKO DA PROBAM PA DA VIDIMO NA ŠTA ĆE DA IZAĐE. VEROVATNO SI PRIMETIO DO SADA DA TI NISI KAO OVA DRUGA BIĆA, ONI SAMO TRAŽE HRANU I BORE SE DA PREŽIVE, A TI RAZMIŠLJAŠ, ISPITUJEŠ, SVE TE ZANIMA, NISAM BAŠ SIGURAN KOLIKO JE TO DOBRO.

-I zlo.

-BAŠ TAKO.

 

 

Još nekoliko dana kasnije:

 

-Ej Bog…, Bog, a od čega si ti napravio sve ovo?

-EX NIHILIO!

-A!?!

-NI IZ ČEGA.

-Šta je to?

-PA NIŠTA.

-Ne razumem.

-JA SAM BOG, TVORAC SVEGA, NISAM OBIČNI MAJSTOR PA DA OD NEČEGA PRAVIM NEŠTO.

-A šta je majstor?

-ADAME, IMAM POSLA, IDI I TI NEŠTO RADI.

-Šta?

-NE ZNAM, BILO ŠTA.

 

 

Par dana posle još nekoliko dana kasnije:

 

-Ej Bog, Bog?… Ej, Bog? A šta ono oni rade?

-KO ADAME?

-Pa oni, krava i još krava.

-TO SU KRAVA I BIK.

-Koji je bik?

-ONAJ GORNJI.

-Kako znaš, isti su?

-NISU, POGLEDAJ DOLE.

-Aaaa, vidim. Uuuu, pa šta rade to?

-PARE SE.

-Pare se, zašto?

-DA IH BUDE VIŠE.

-Kako da ih bude više?

-PA KAD SE PARE POSLE IH BUDE VIŠE, NA KRAJU ĆE IH BITI PUNO, KAO KOMARACA.

-Pa jel mogu i ja da se parim da i mene bude više.

-NE MOŽEŠ, NJIH JE DVOJE, PAR SU, I ZATO MOGU DA SE PARE, TI SI SAM.

-Onih koji ima jedan i još jedan…

-DVOJE.

-Dobro, dvoje, oni mogu da se pare i da ih ima još a ja sam jedan i moram da ostanem sam.

-TO JOŠ RAZMATRAMO, REKAO SAM TI. VIDI DA TI OBJASNIM, TEBE SMO NAPRAVILI DA BUDEŠ RADOZNAO, DA ISTRAŽUJEŠ, DA SAM UČIŠ I TO, AL’ SAD NEŠTO KONTAM DA BI BILO BOLJE DA SMO TE ODMAH NAPRAVILI PAMETNOG, POŠTO OVO UČENJE, MI SE ČINI, IDE DOSTA KILAVO. JOŠ NIŠTA NIJE DEFINITIVNO I ZATO TI NEMAŠ SVOJ PAR.

-Da, samo to i nije baš fer.

-ZNAM, I NA TOME RADIMO, ALI MI SE NIKAKO NE UKLAPA, MNOGO JE ZAJEBANIJE NEGO ŠTO SMO MISLILI.

-A kad…

-ADAME, AJD’ MOLIM TE NAĐI SEBI NEKU DRUGU ZABAVU, IMAM POSLA PREKO GLAVE.

-Samo sam hteo…

-AJD’ SUTRA ĆEMO O TOME, VAŽI? STVARNO MORAM OVO DA ZAVRŠIM, OVE NEKE NOVE ZVEZDE MI STALNO IMPLODIRAJU I OSTAVLJAJU  MI OVE CRNE RUPE PO SVEMIRU.

-Izvini. Al’ šta ću kad mi je dosadno?

-DOSADNO TI JE?! IMAŠ CEO SVET DA ISTRAŽIŠ A TEBI JE DOSADNO!?!?

-Pa jebeš svet, da izvineš, ko da ga istražuje sam?

-EVO TI KER, IDI S NJIM, SAMO ME PUSTI NA MIRU.

-Al’ si nervozan danas.

-NISAM NERVOZAN VEĆ SI TI DOSADAN!!! ODLAZI!

-U jeee.

 

Sutradan:

 

-Ej Bog, Bog, zašto smo mi ovde?

-MHM?

-Koji je smisao svega ovoga, zašto uopšte postojim?

-MA KOJI TI JE SAD ĐAVO, ZAŠTO SE OVO STALNO RASPADA? IZVINI ADAME NISAM TE ČUO, OVA FISIJA ME IZLUĐUJE, ŠTA SI REKAO?

-Koji je uopšte smisao života, smisao postojanja, ima li tu neki viši cilj?

-ŠTA PRIČAŠ TI ČOVEČE?! KAKAV VIŠI CILJ?! HOĆEŠ LI TI MENE OSTAVITI DA RADIM NA MIRU AKO BUDEŠ IMAO NEKOG DRUGOG DA ZAJEBAVAŠ?

-Hoću.

-OBEĆAVAŠ?

-Ne znam šta je to al’ da, šta god treba.

-DOBRO ONDA, SAD ĆEMO OOOVAKO, VID’ SAD KAKO SU MI RUKE SVE OD OVIH SRANJA…, E JEBI GA, ČEKAJ MALO… NE, OVAKO ĆEMO, OKRENI SE… NE BOJ SE, NEĆE NIŠTA DA BOLI, OKRENI SE, TAKO…, I SAD ĆEMO OVO OVAKO… I OVOOO…, III…, AJD’ NEMA VEZE, MOŽE I OVAKO, III EVO GA, TA-DA!!!

-Uau!!!!!!!!!

-ŠTA KAŽEŠ?

-Uau!!!!!!!!!

-PA JEL TI SE SVIĐA ILI TI SE NESVIĐA?

-Uau!!!!!!!!!

-JEL TO ŠOK ZBOG REBRA ILI ŠTA?

-Uau!!!!!!!!!

-AJD’ NEMOJ ME ZAJEBAVATI NEGO LEPO RECI!

-Ej Bog, tvoj sam rob do kraja vremena za ovo. Ti si, ti si umetnik, ovo je savršenstvo, ovo je…

-ADAME OVO JE EVA, EVA OVO JE ADAM, AJD’ SAD LEPO IDITE NEGDE DRUGDE, DRUŽITE SE, JEBITE SE, RADITE ŠTA ’OĆETE SAMO MENE OSTAVITE NA MIRU, VAŽI?

-Eva, kako divno ime, dozvoli mi da ti pokažem svega, ja sam ovde već neko vreme, mene ovde svi znaju.

-Baš mi je drago da ima neko da me upozna sa okolinom, ja sam ovde prvi put.

-I ADAME, NE ZABORAVI ZA JABUKE, MOLIM TE, I EVI OBJASNI.

-Jabuke, kakve jabuke, šta su jabuke, hoćeš li mi i njih pokazati?

-Ma to je nešto bez veze, dođi ti ovamo sa mnom da ja tebi nešto drugo pokažem…

 

 

Niz godina i poznatih biblijskih događaja kasnije:

 

-Gde su sad ona dvojica, ostavili su ovce puštene?

-Koja dvojica?

-Kako me pitaš, ženska glavo, koja dvojica, pa samo je nas četvoro na celom svetu. Kain i Avelj?

-Nemam pojma, ne mogu ja po ceo dan samo o njima da brinem, možeš i ti malo da povedeš računa o njima, oni su i tvoja deca, dosta sam se ja napatila dok sam ih rodila i odhranila, dok si se ti smucao bog te pita kuda i s kim.

-Kako s kim, pa nema nikoga na svetu, mi smo prvi.

-To ti uvek kažeš, al’ nikad mene nisi vodio tamo da ja vidim da nema nikoga.

-Gde tamo?

-Znaš ti dobro gde?

-Ne znam.

-Pa naravno da ne znaš kad nisi smeo da progutaš onaj zalogaj jabuke sa drveta spoznaje već ti ostao tu u grlu, vidi na šta ti to liči, ja sam svoj progutala i ja znam.

-Ja mislim da to vredi samo za dobro i zlo, ne da sad baš sve znaš od jednog zalogaja.

-E pa znam, al’ šta vredi kad nema ko da me sluša.

-Ja te slušam al’ pojma nemam o čemu govoriš.

-Ma jeli, kad je za mene pojma nemaš, a za svoje kurcobolije znaš i što treba i što ne treba. Znaš ti gde đavo spava samo te za mene baš briga. Ma ja sam budala što sam se uopšte spanđala sa tobom, mlada, naivna, u sve verovala, umesto da sam sačekala neku bolju priliku.

-Koju bolju priliku, pa ja sam jedini.

-Bilo koju, nekog ko bi me poštovao i cenio kao ženu, svi drugi bi bili bolji.

-Ali nema drugih, samo ja.

-Eto vidiš kakv si ti egocentrik, samo ja pa ja, a šta je samnom, šta sam ja bogu zgrešila da ovde završim?

-Pa uradila si jedino što se nije smelo, još smo i dobro prošli što smo ostali živi.

-A kako sam ja mogla znati da se to ne sme?

-Pa rekao nam je, sto puta, „to drvo ne dirajte“.

-Pa i zmija je rekla da uzmemo, kako sam mogla znati da nije ona u pravu. Da sam znala razliku između dobra i zla ja bih znala da ne smem da diram te jabuke.

-Ti slušaš samo ono što tebi odgovara.

-Ako mu je toliko bilo stalo do tih jabuka što ih lepo nije sakrio negde nego ih natakao onde na sred da bodu oči. Ja sad znam i ja ne bih, al’ ko ne zna tako k’o ti svašta može da napravi, zaboravi se čovek.

-Ma otkud znam zašto ih je onde držao, videla si da je sav smušen i rasejan.

-Pa kad je smušen što ti nisi, k’o pravi muškarac, lupio šakom o sto i rekao: „ne, ne odlazimo, jebale te jabuke!“, već ko zadnji šonja odma’ pokupio stvari i na vrata. A i ja, koza, krenula za tobom, trebala sam se lepo vratiti svojima!

-Kojim svojima Eva, ti si napravljena od mog rebra, ja sam ti svi svoji. Nego, znaš li ti gde su ona dva degenerika, Avelj je ostavio ovce puštene i eno ih pasu Kainovo žito?!

-Rekla sam ti da ne znam. Kain je odveo Avelja u šumu da mu nešto pokaže.

Advertisements

9 thoughts on “Žitije Adamovo

  1. Ovo je sjajno. Sve vrijeme dok sam čitao sam mogao vidjeti ovaj razgovor i sitnog Adama koji kucka Boga, u njegovoj veličanstvenosti, prstom u leđa i smeta mu dok ovaj brunda iz svjetlosti svojim dubokim glasom. Nešto malo vedrije u odnosu na druge tvoje priče koje sam pročitao, ali ko zna zna.

    Liked by 2 people

    1. Pisao sam nešto sasvim drugo, teško, tipičnije, o liku koji kao da nije pravljen za ovaj svet, i dođe mi u misli da se vrlo često svi ne uklapamo u čovečanstvo, kao da smo eksperimentalni, nedovršeni, mislim da bi ovo mogao biti pravi razlog za to.

      Liked by 3 people

      1. Volio bih pročitati i tu drugu, težu verziju, ali i ova je sjajna. Tjera te na smijeh iako je u pozadini nešto posve drugačije, a onda kraj koji svi znamo i osmijeh se briše sa usana.

        Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s