Drugari

Dim se dizao vertikalno nekih dvadeset-trideset centimetara od cigarete savršeno ravno i tu počinjao ubrzano da talasa i gubi kontinuitet. Setio se teorije koju su kao srednjoškolci satima razglabali da se kvalitetniji duvan višlje diže bez talasanja, a da krdže odmah počnu da talasaju. Nije mogao da se seti ko je tu glupost doneo u ekipu i na kojoj strani je on bio al’ to i nije bilo neophodno da mu usne prekrije osmeh. Niski naslon kožne barske stolice pored njega je prekrivala izlizana maskirna vijetnamka sa iskrzanim okovratnikom. Na uglancanom šanku od skoro crnog, njemu nepoznatog ali nepogrešivo bezobrazno skupog drveta stajale su dve čaše na štiklu za koje je amblem, nedovoljno ubedljivo da bi bile upotrebljene, tvrdio da su za pivo. Dve zelene flašice, jedna sa izguljenom etiketom, kutija Malbora, pepeljara, komadići etikete. Dim se ustalasa svom svojom visinom kad visok, smeđokos muškarac, u ranim tridesetim, u raspasanoj kariranoj košulji zajaši stolicu sa vijetnamkom.

-Kolko je sati, hoćemo maznuti još po jedno dok ovaj ne dođe?
Ne čekajući odgovor mahnu barmenu.
-Ej, konobar, daj nam još dva ovde!
Viknu potpuno nepotrebno i neprimereno tihoj atmosferi lokala, sa namerno bezobraznim osmehom. Na drugoj strani šanka, barmen, u uštirkanoj beloj košulji sa crnom leptir mašnom, prevrnu očima i sa izveštačenim osmehom donese im još dva piva. Pop, cedeći praznu flašu u grlo, pre nego barmen stiže da kaže „Izvolite“ jednako glasno kao kad je ovaj bio na drugom kraju šanka viknu:
-E živ ti nama bio!
I lupi praznom flašom sa oguljenom etiketom o šank. Barmen izbrisa izveštačeni osmeh, prekorno pročisti grlo, uze prazne flaše i strpljivo pokupi komadiće etikete razbacane po šanku. Kada se okrenuo i odmakao tri koraka ču još jedan udarac po šaku, i povik:
-Daj da ti platim odma’, dok nisi seo.
Okrenuo se polako nazad, flaše i papiriće odožio na pult šanka i prišao nazad. Između novih flaša piva stajala je izgužvana crvena novčanica, iznad nje lepo Popovo lice sa još bezobraznijim osmehom i zelenim očima koje su gledale pravo u njegove. Polako izvadi veliki crni novčanik iz zadnjeg džepa, zatim ize crvenu novčanicu sa šanka, položi je na novčanik i sa tri duga pokreta je, koliko je to bilo moguće, dovede u prihvatljivo stanje. Polako je stavi u novčanik i podiže pogled prema Popu. Popov osmeh sad već imao i zube. Ne trepćući pročisti grlo i zagrize donju usnu da ne bi prasnuo u smeh i sve pokvario. Barmen, očito nenavikao na vraćanje kusura, iz novčanika, posle opsežne pretrage, izvuče dve zelene novčanice i neveštim pokretom ih spusti na šank. Pop jednu zgužva u dlan a drugu srednjim prsom gurnu prema barmenu, ponovo ga pogleda u oči i reče:
-Evo, popi i ti nešto, zaslužio si.
Barmen ga je posmatrao nekoliko sekundi i zatim polako pruži ruku prema novčanici.
-Kakav si ti lik, zašto to radiš?
Reče Žile kad se barmen udaljio.
-Ej, tip me gleda k’o najvećeg klošara od kad sam uš’o ovde. Pa ako me več gleda k’o klošara, ja ću da budem klošar.
-Pa tako obučen i izgledaš k’o klošar.
-Pa jebote, ja sam mislio da idemo u momački provod, k’o u stare dane, koji smo kurac uopšte došli u ovu fensericu, sere mi se od ovakvih uštogljenih foliranata.
-Ma to je Bane rekao da se ovde nađemo.
-Pa gde je sad on?
-Pola devet je, rekao je da će posle devet.
-Posle devet može biti i dogodine. A i on je folirant, svetski, ne bi me čudilo da nas ispali. Mog’o je lepo spakovati dva-tri kartona švabskog piva i to što ima pa da odemo kod njega kući, i onako je prazna, i da se odvalimo k’o konji, a ne da ovde plaćam pola piva petsto dindži, i još da me ovaj urokljivi gleda k’o da sam mu ženu jeb’o.
-Ti čoveče sad postaješ paranoičan od dva mala piva, jesi lok’o i na poslu danas?
-Nema kod nas cuganja u firmi, a i ja ne ločem, nisam ja ti. I nisam paranoičan, i ne volim kad me deru za ništa, i ne volim ovakva šupačka mesta.
-Dobro, popijemo ovo, i kad dođe Bane idemo.
-Daj nazovi ga vidi gde je.
-Neću da ga zovem, rekao je posle devet stiže.
Žile je zamišljeno gledao u novozapaljenu cigaretu u pepeljari. Dim se polako smirivao i dizao sve višlje. Pop je noktima uporno gulio etiketu sa flaše.
-Zašto si ti prestao da pušiš?
Upita Žile odsutnim glasom.
-Kakvo je to glupo pitanje, pa vidiš pošto su pljuge sada? A odkud Bane u Amsterdamu?
-Nemam pojma. I kako to, poskupe pljuge i ti prestaneš?
-Pa da, što? Sad sam ti rek’o da ne volim da me deru za ništa.
-Ne mogu ja tek tako da prestanem. A i pivo je poskupelo pa njega još ločeš.
-Ne ločem, jebote, popijem par piva vikendom uz utakmicu il’ nešto. Nisam se napio od Mikijevog rođendana prošle godine. A ti i nisi neki pušač, više gledaš taj dim nego što ga uvlačiš, mog’o bi ostaviti lagano, samo da ’oćeš, nego te boli kurac. Da je pivo svuda k’o ovde davno bi i to prest’o.
-Da da, par piva za vikend. Danas je sreda a to ti je treće.
-Isti si kao moja Božana, samo zvocaš. Jel imate na onim Mudolijama što stalno vrtiš po fejsu…
-Nisu Mudolije nego Mudrolije, nepismeni.
-To bi vi hteli da su Mudrolije pa ih tako zovete, ja ih zovem kako jeste. Imate li na tim MUDOLIJAMA neki savet šta da radiš kad ti se najbolji prijatelj počne pretvarati u kevu, da menjaš kevu ili prijatelja?
-Daj ne seri, ti si mi stručnjak za sve.
Pop sa ozbiljnog prebaci na svoj zajebavački ton:
-Nisam stručnjak za sve, al’ sam stručnjak za tebe. Tebe matori znam k’o svoj dlan. Nije da si neki kompikovan za provaliti.
Žile malo živnu i nasmeja se.
-A jesi skont’o konobara kako je ufuran i kako on mene gleda sa visine?
-Pa pogledaj se kako izgledaš, obučen k’o da imaš sedamnaest godina a počeo da sediš.
-Kakve to veze ima, šta treba da dam tri plate za odelo, k’o ti da bi me neki šugavi konobar poštovao. On je jebeni konobar, i to loš! Doduše, verovatno ima neku jebačku titulu kao: Menadžer za cugu.
-Izvršni!
-Da, Executive manager of alcoholic and non-acoholic drinks. Mada bi mu ja dao titulu: Samostalni menadžer kožice na penisu, jer je obični drkadžija.
-Ne bi tebi ništa falilo da počneš da se oblačiš kao odrasli.
-Prerastao sam je to kad sam morao da se oblačim lepo da bi me neko ozbiljno shvatio. Glumio sam i ja finjaka kad sam počeo da šljakam, dok me nisu provalili, sad me zabole. Kod mene se u firmi, brate ceni kol’ko znaš i kol’ko hoćeš a ne pošto ti je odelo. Ima par ovih novih, sve firmirane kravate, jebački sakoi, laptopovi skuplji neg’ moj auto, a kad ih pitaš nešto o poslu, truba. Kad treba rešiti neki problem počnu da kenjaju o ko zna čemu, furaju se nekim izrazima i na kraju, patka. Opet bude: Pope, jel može ovde nešto da se nabudži? Šta, ja treba da istetoviram na čelo da sam inženjer da me neki uštavljeni konobar nebi gledao k’o klošara? Pa ja bi mog’o na posao da idem u, u…
-U bermudama i japankama.
-Pa mog’o bi, ladno. I da znaš da i ’oću, na leto. Ove glavonje svejedno više i ne dolaze u moju kancelariju.
-Smučilo im se, ne mogu više da slušaju Ramonse kad dođu kod tebe u kancelariju.
Pop skoči sa stolice i poče da skače u krug i glasno peva:
-„Sheena is a punk rocker, Sheena is a punk rocker, Sheena is a punk rocker nooow…“
Žile je klutao očima, odmahivao glavom i smejao se. Pop se vrati na stolicu sa širokim osmehom i započeše još jednu partiju ćutanja. Posle par minuta Žile zagledan u dim cigarete odsutno poče:
-Jel se sećaš ono kad smo razglabali kako se kvalitet duvana pokaže po visini ovog glatkog dela dima.
-Joj te Ritine fore su uvek bile opake, odake ih je samo izvlačio. Ti si se uvek ložio na te njegove teorije. Jel ti to zato gledaš u dim, da vidiš kol’ko je kvalitetan duvan? Ja mislio nešto te jebe.
Žile ga drugarski udari pesnicom u rame.
-Jebote, jel se sećaš kad smo zakuvali sa onim seljacima na koncertu Riblje Čorbe? Kako sam tad popio batine, k’o nikad. Seljaci nabildovani od vila i motika a…
-A ti najteže u životu podig’o flašu Vinjaka!
-Nemoj da sereš, nosio sam i gajbu piva, sam!
-Praznu. A i ko te jebe, umesto da smo odma’ uhvatili štraftu ideš ti sa seljacima da pregovaraš da nas ne prebiju, pa zato su i došli, zabole ih i za Boru i Čorbu.
-Ja nisam nikad ni hteo da idemo na te napola koncerte, kao neki rok pa može da prođe, kradu Ramonse, al’ može da prođe i seljacima da se kao malo kultivišu. Prvo se brate kultiviši pa onda siđi među ljude. A vi pičke pobegli. Samo ja najebo.
-Rita i Bane su pobegli, ja nisam.
-Da, ti si stajao sa strane u masi i gledao kako me gaze.
-Pa jebi ga, i ja sam sa seljak, bio, ne mogu na svoje.
-Ne brate, seljaci su ljudi koji žive na selu, imaju tamo krave i traktore i ta sranja, ti si Žile seljačina, zato što si sirov i neotesan.
-Mene je konobar gledao sa poštovanjem kad sam ušao, uzeo mi kaput, a ne ko tebe.
-Zato što je i on seljačina, prepoznao domaći miris veštačkog đubriva na tebi.
-Za ovo kenjanje ćeš sad da platiš još jednu turu.
-’Oću, al’ ti da naručiš. Mukni mu na tom vašem seljačinskom, seljoberskom!
Smeh spreči Popa da od plaćanja sledeće ture napravi cirkus. Tura piva pa tura sećanja. Oko jedanaest se ponovo umiriše i ućutaše.
-Daj zovi onog pedera, gde je do sad. Jebote, Ivana će me uštrojiti, spizdio pet ’iljada i doš’o kući trezan, nema šanse da je ubedim da nisam bio negde u pičarenju.
-Jesi li ti Pope svestan koliko psuješ?
-Daj Božana molim te! Psujem sad kad sam u kafani, jebote, kući pazim.
-Da, baš paziš, tvoj Miki još uvek misli da se ja zovem Jebotežile, samo me Ivana zove Žile jer je kraće.
-Ne seri nego zovi Baneta. I zovi još dva piva. Idem ja da šoram.
-Pa malopre si bio u veceu, imaš bešiku k’o ping-pong loptica.
-Nisam, iš’o sam da se javim Ivani, bila s Mikijem na igralištu kad si zvao.
-Da je bila kući ne bi te ni pustila.
-Pusti ona mene napolje, al’ ako se usvinjim ne pušta me unutra.
-Kako da se usvinjiš kad ne ločeš?
-Zato i ne ločem.
Žile krenu rukom da mahne konobaru kad zaglušujući zvižduk raspara lokal praćen Popovim preglasnim:
-Dete, repetiraj nas ovde dok ja šoram.
Žile podiže i drugu ruku i pokri se po glavi.
-Tu budi, o’ma se vrnem.
-Ako ne propadnem u zemlju.
Pop se pribi uz Žileta, desnom rukom mu pređe duž celih leđa, potapša ga po dupetu par puta, nage mu se do uveta i tiho šapnu:
-Onda će ovo da pomogne.
I ode vrckajući dupetom i smejući se.
Pop se približavao šanku sa osmehom preko celog lica. Žile, kad ga primeti, zgrabi novčanice koje mu je barmen spustio na šank i nagura u džep. Pop opet uzjaha stolicu, zgrabi novopridošlu flašicu i odmah poče noktima da guli etiketu.
-Šta je, dao ti broj da se nađete posle, da se kresnete?
-Ne, hoće tebe da mu nabacim.
-Jebote Žile…
-Za prijatelje samo Žile!
-Daj, idi u kurac!
-Šta si hteo da kažeš?
-Jebi ga nemam pojma sad, zaboravio sam. Sjeb’o si me načisto.
-Možda si hteo da ne opsuješ?
-Verovatno.
Ćutali su minut-dva.
-Baš si me sjeb’o, uopšte sad ne mogu da se setim.
-Jel moraš to da radiš?
Upita Žile posmatrajuću svinjac od komadića etikete po šanku.
-Naravno, šta misliš zašto ja ne volim pivo iz limenke.
Žile uze kutiju cigareta sa šanka i izvadi jednu.
-Daj i meni jednu.
-Ti ne pušiš.
-Mogu sad da zapalim, nisam ja davao pare za njih.
-Koji si ti čifut.
Pop stavi cigau u usta i iz džepa izvadi zipo sa amblemom Koka-kole. Kresnu ga iz prve i ponudi Žiletu. On povuče i kroz cigaretom zauzete zube upita:
-Jel to onaj, od Rite?
-Mhhh.
Reče Pop klimajući glavom i kroz dim koji mu je izlazio iz nosa pogleda u zipo na dlanu.
-Taj amblem ti baš leži.
-Jebi ga Pope, nisu imali sa Vinjakom, ja kažem ako nema sa Vinjakom daj mi mi bilo koji.
Reče pop malo dubljim glasom imitirajući Ritu.
-Rita. Jel ti ikad rekao da ga je maznuo? Hteo je onaj sa Džek Denijelsom al’ bio daleko, samo taj je mogao dohvati.
-Nije, al’ sam skontao da je nešto tako. Otkud Riti da meni kupi Zipo za osamnesti rođendan, jebote, njegovi pola godine žive za jedan Zipo.
-To je jedino da sam ga video da ukrade.
-Krao je žvake u samoposluzi preko puta škole da nas kući ne provale da smo pušili. Četri komada, svaki put, one čunga-lunga.
-Da, četiri, samo Banetu nikad nije davao njegovu.
-Nosio je bratu, Banetu i onako nije trebala, njegovi nisu bili tu.
-Rita. Kum Rita.
-Nemoj tako da me zovete, jesmo se dogovorili. Baciću cigansku magiju na vas, ne zejebavam se, baba me naučila.
Opet Pop Ritinim glasom.
-Rita kralj, najbolji ganci ikad.
-Pa još grobar.
-I panker!
-Samo se u šutki uvek ritao k’o besno govedo.
-Pa Rita. Najači je bio kad Banetu kaže: Šta je pičko ciganska?
Sinhronizovano, bez dogovora, uzeše flaše sa šanka, u čaše koje su celo veče čekale da budu upotrebljene odasuše po malo piva i ostalo sasuše u grlo. U rukama su još neko vreme držali prazne flaše i kao hipnotisani gledali u njih. Dugo nisu pogledali jedan u drugog da ne bi videli ili pokazali neku suzu u oku.
-Pogledaj ga molim te.
Pop napokon prekinu tišinu i glavom pokaza prema barmenu koji je svojim veštačkim osmehom i praznim pogledom buljijo u zid preko puta šanka.
-Jesi li skontao da tip ladno celo veče glanca istu čašu.
-Razmišljao sam da zapalim kod Baneta u Frankfurt na neko vreme, da uzmem neku kintu.
Posle duge i teške pripreme uspe Žile da prevali preko jezika. Pop ga malo začuđeno pogleda. Pokuša da temu prebaci na zajebanciju ali mu glas osta ozbiljan.
-Ti jesi seljačina al’ nisi gastarbejterski materijal.
-Zašto?
-Kako zašto jebote, ti da ideš u Frankfurt na bauštelu? Ti da si hteo da fizikališeš ne bi te deda ister’o sa sela. Sad bi bio seljak a ne seljačina.
-Pa ne rade svi u Frankfurtu na baušteli?
-Da, tebi bi mogli dati da im budeš predsednik opštine.
-Mog’o bi’ tamo nešto kod Baneta da šljakam.
-A šta ti misliš da Bane tamo radi?! Da ti ispričam ja priču o Banetu, al’ ne tu bajku koju je on tebi prodao nego istinu. Prvo, Bane je kad je drugi put roknuo prvu godinu i kad je dobio poziv za vojsku seo na prvi bus za Dojčland i zbrisao. Drug Bane je inače sve vreme dok je išao sa nama u školu bio prijavljen gore u Frankfurtu i gore primao dečiji dodatak, taj neki kinderušplamenekikurac kako ga zovu, tako da je, čim je stigao gore dobio državljanstvo i JNA ili kako se već tad zvala je mogla da ca cimne.
-Pa šta, ni ja ne bi išao samo da sam mogao da se izvučem.
-Naravno, ne bi ni ja. Sporno je to što je Bane narednih pet godina lagao kako ne može da dođe da ga nebi skembali u vojsku i poslali na Kosovo. A ustvari je Bane ladijo muda po Frakfurtskim kockarnicama, dok mu nije matori zavrnuo finansije i ovaj tražeći nove upoznao Miru. Ljubav, ova prema lovi Mirinog ćaleta, ga je naterala da uplovi u bračne vode u nadi da će se kupati u lovi, ali kurac. Da je Mirin matori neki naivan lik nebi ni dočekao Baneta da ga levati nego bi ga izlevatili drugi ranije. On im je lepo dao stan, opremio ga, izljubio ih i rek’o im fak of. Banetov matori platio svadbu od petsto ljudi i zavrnuo slavinu. Bane se malo kurobecao sa lovom što su dobili za svadbu, kupio mečku A -EM -GE, išli malo na Ibicu i gde već, i kraj. Onda išao da moli matorog da ga prime kod njega na bauštelu. Par meseci kasnije videli da ovaj nit zna nit ’oće, al’ da voli da drka one jugoviće po baušteli i dali mu da bude Polir, to je kao neki poslovođa tamo koji ne treba ništa posebno da zna samo da tera ljude da rade. Tu njega skonta neki naš prevarant i nafura ga kako je on predobar za taj posao, kako bi on tako pametan i sposoban, da otvori svoju firmu i da nađe par radnika mogao da zaradi para da se usere. Taj isti lik mu, da se ovaj ne pati sa otvaranjem nove, proda firmu nekog svog ortaka, isto prevaranta, i naš drug Bane postane gazda. Nađe desetak nekih bosančerosa i krene da ubija kintu. E sad, tamo ti je fora da ti kad otvoriš firmu dobiješ neke tri godine grejs period na plaćanje poreza i tih sranja. Švabe za to vreme procenjuju kako firma posluje i na osnovu toga ti odrede koliko ćeš da plaćaš. Naš pametni drug Bane kupi firmu u toj fazi kad mora da počne da plaća ogroman porez pošto su ortaci prevaranti preko te firme prali neku lovu, i kad država uzme sebi šta joj pripada Banetu ne ostane ni za pljuge a kamoli da plati deset bosančerosa na baušteli. Kad su ovi videli da tu neće biti love otišli kod Mire u stan, i to su im i klinci bili tamo, ej, polupali sve po stanu, nisu verovali da nemaju keša, na kraju joj nakit skinuli, burmu čuveče, sve, pred decom. Jedva je A-EM-GE zaleg’o da se ovi smire. Morali su založiti stan da dobiju kredit od banke da plate sve da mogu da zatvore firmu. Posle opet išao kod matorog da ovaj moli tamo da ga opet prime na bauštelu, i Bane ti sad tamo po Frankfurtu lepi pločice i plaća kredit. A ti to, brate ne znaš zato što ti se nije javio tri godine, jer je pička.
-Pa videli smo se ono kad je bio prošle godine.
-Ne seri, nije ti se javio, znam da nije. Bio je tu pre dva meseca i nije ti se javio. Znam zato što je Ivanin neki rođak putavo sa njim busom kad je dolazio kod Ivaninih na slavu. On mi je to sve i ispričao. Tamo svi sve o svakom znaju. Seljana. Samo u Dojčlandu. Kako ne kapiraš da je Bane uvek bio pička. Ti si uvek bio opsednut njim zato što je imao para, i zato smo ga trpeli, zbog tebe ne zbog para. Nije njemu Rita govorio da je ciganka pička zato što je bio zvezdaš, već zato što je bio pička, i zato što je bio veći cigan nego Rita i svi njegovi zajedno. I on bi nas odjeb’o istog momenta samo da je bilo ko drugi hteo da ga primi u ekipu.
-Ni ti nisi nikad odbijo ni pivo ni pjuge od njega, posebno ne Vinjak.
-Nisam, zato što sam bio to što si ti i danas.
-Šta?
-Glup Žile, glup!
Ćutali su neko vreme i gledali, svako u svoju praznu flašu. Žile je od nervoze počeo da noktima guli etiketu sa flaše. Neprijatnu tišinu prekinu još neprijatniji barmenov glas:
-Gospodo, bojim se da uskoro zatvaramo lokal.
Ovo Popu leže da malo popravi atmosferu pa poče pijanim tonom:
-Bojiš se, zašto se bojiš, pa nećemo ti mi ništa.
-Kraj radnog vremena je gospodo.
-Mi čekamo Baneta iz Frankfurta, jel znaš ti Baneta iz Frankfurta, opasan lik?
-Žao mi je, ne.
-Ma moraš znati Baneta iz Frankfurta, Bane aus Frakfurt ab Majn, on tamo lepi pločice, sigurno ga znaš, ajd seti se.
-Ne poznajem gospodina.
-Gospodina?! Kako znaš da je gospodin ako ga ne poznaješ? On ti je jedini gospodin među Frankfurtskim lepi…, lepačima pločica.
-Keramičarima.
Ispravi ga Žile.
-Evo vidiš, ovaj ovde moj drug Žile zna kako se to kaže, jer on se sprema da bude drugi gospodin među tim Franfurtskim lepačima pločica. Bravo Žile, odma’ povišica, za zalaganje, bravo.
Žile besno ustade i ode prema toaletu.
-Daj ti nama još po jedno pa će Bane to sve da ti plati kad stigne iz Frankfurta.
-Zatvaramo uskoro.
Pop se vrati na normalan ton i još malo pojača ozbiljnost.
-Daj ne seri nego nam donesi još dva piva. Kao da ja ne znam da si doš’o da se prenemažeš tu zato što četrdespet minuta nismo ništa naručili. Ti da stvarno zatvaraš nebi onim matorcima u separe odn’o flašu viskija malopre, oni to neće ocediti do tri sata sigurno, možda ni do četri.
Barmen se, poluotvorenih usta, bez reči okrenu i ode po pivo. Žile se ponovo smesti na svoju stolicu. Pop ga odmah napade.
-A što ti lepo ne kažeš šta te muči?
-Nemam para.
-Šta sereš nemaš para, imaš sve što ti treba.
-Daj Pope, molim te ne seri. L…
-Ako mi sad kažeš: „Lako je tebi“ opizdiću te flašom u glavu!
-Pa jel nije?
-Kako si ti došao došao do zaključka da je nama bolje nego vama?
-Jednostavno, matematički, jedna plata više i jedno dete manje.
-Žile, ti si pravnik, i vama je profesija da zanemarujete važne stvari. U ovom slučaju zanemareni faktori jednačine su jedan kredit više i jedni lovarni roditelji manje. Ja ne kukam i ne volim da se ispovedam i presabiram drugima i ovo sad radim samo da ti dokažem koliki si kreten. Prvo tvoja i moja plata su približno jednake, jel tako. Ivanina plata skoro cela ode za za kredit za stan, ako od ostatka uspemo da poplaćamo stuju, vodu i ta sranja super smo. To što Ivana dobije za te njene slike nam zalegne za onih sedam dana u Prčnju, i da kupimo Mikiju lep poklon za novaka. Ti jebote, od svoje plate nisi na svoje klince, od kad su se rodili potrošio ni dinara, sve su vam Majini kupili, i sad vam kupuju. I Maji isto, jel tako? Još vam bar jednom mesečno napune frižider raznim đakonijama, da tatina princeza ne oskudeva. Dali ti imaš pojma pošto su te pršute i ta sranja što vam donose? Ti, kakav si kreten, verovatno nikad i ne zaviriš u frižider pa i ne znaš šta tamo ima. Ili misliš da to raste u frižideru? To je ta tvoja bolesna navika da samo kukaš za pare. Ja ne kažem, kad bi bilo još sto eura mesečno bilo bi ekstra, al’ ja sam zadovoljan sa svojih sto eura mesečno. Mislim, zadovoljan sam da mi fale. Jer da mi ne fale, ja bi počeo da razmišljam o deset ili petnaest dana i to ne više u Prčnju nego u Bečićima, ili na Tasosu. Pa bi mi za Tasos falilo dvesta eura mesečno. Da imam tih dvesta hteo bih u London, onda bi mi falilo trista, da odemo na Kubu ili u Ameriku. Da imam i tih trista kontao bi da uzmem neki lep auto na lizing kome redovan servis košta pizdu i po materinu i tako dok se ne sjebeš skroz. Mislim, ja tebe razumem donekle, ovde ako ne kukaš odma’ svi misle da si pun k’o brod, a kad si pun zanči da si krao. Al’ nemoj meni da kukaš, jebote ja te znam, samo me nerviraš džabe. Ja sam odjeb’o sve kukače, samo još tebe trpim. Jebote, s kim god sedneš svi samo kukaju, pa idite u pizdu materinu pa tamo kukajte. Ovde je kukanje postalo nacionalni sport. A ti si, moj Žile, za reprezentaciju!
-Nije to samo kukanje, nego fali ti, da središ život.
-A šta bi ti sad uradio kad bi recimo dobio na lotu neku gomilu para?
-Prvo bi otišao na Jamajku jedno mesec-dva da se dobro odmorim…
-Od čega, majke ti, ti da se odmaraš, pa ti ceo život odmaraš, nisi radio dvajes dana u životu sve kad se sabere.
-Šta sereš, sad idem s posla.
-Jebote kakv si ti kreten. Koga ti lažeš? Prvo, ovde sedimo već tri-četri, kurac, ovde smo već skoro šest sati, prošla je ponoć. Znači da si negde lelemudo bar još četiri sata samo da ne odeš kući. Drugo, ti si zaposlen u državnoj firmi kao pravnik, a to znači da nikad nikakvog posla nemaš. Ali bukvalno, nikad i nikakvog. To je radno mesto izmišljeno za direktorovu ćerku. I onda kad dođeš kući i počneš Maji da prodaješ ta sranja normalo će da popizdi. Jebote, tu je ona radila dok nije ostala trudna, dok nisu tebe tu ugurali, kako možeš njoj da sereš kako si se umorio na poslu i kako si morao da ostaneš duže? Ja znam, brate da si ti glup, al’ ovo prevazilazi okvire tog pojma.
-To ti je ona pričala?
-Nije meni, žalila se Ivani. A Ivana meni sve kaže. Jebi ga, mora nekome da se izjada. Bolje Ivani nego da je otišla svojima pa rekla, tast bi ti muda odgrizao. A gospođa mama bi ti do kraja života pljuvala u kafu i baklave.
-Nemate vi pojma kako je ta žena dosadna. Znači, ona uvek na sve ima milion primedbi. Živeti s njom ti je kao da živiš u vodenici, stalno nešto melje, prigovara, broji. Nemam pojma više ni šta govori, ni dal govori. Odem na posao i do podne u glavi čujem njena prigovaranja, odzvanja mi. Tek pred kraj radnog vremena me pusti pa ostanem i duže, da uživam u tišini.
-Ja znam da je ona direktorova ćerka jedinica, da je razmažena, da zna biti i dosadna…
-U tome je ekspert!
-…znam da si i ti očekivao puno više, a da si prošao kao tvoj idol Bane, sa stanom i zaposlenjem u državnoj firmi, znam da si očekivao da će vaša ljubav da procveta u blagostanju a blagostanje ostalo u tazbini, ali, ovo ću ti reći zato što te volim i zato što te poznajem, i zato što ti niko drugi to nije rekao pre mene, Maja je bolji čovek od tebe. Ti si se razočarao u miraz, i to nisi ni jednog trenutka skrivao. To ti je i tvoj kum Rita jako zamerio samo nije stigao da ti kaže.
-Rita je bio i tvoj kum.
-Jeste, zato to i znam. Šta misliš kako se Maja osećala kad je, zaplođena tvojim blizancima skontala da si je oženio zbog ćaletove love? Koliko se tek ona razočarala? I još ti sediš u njenoj kancelariji i ladiš patku dok ona kući čuva vašu decu. I onda ti dođeš kući k’o ponosni lovac sa plenom i razbacaš stvari da mora i za tobom da skuplja i čisti. Jebote ti čarape skineš na sred dnevne sobe i ostaviš ih tu.
-I to ti je pričala?
-Ja sam se sve nadao da ćeš se malo dozvati pameti kad blizanci porastu, da nisu samo vrištave usrane pizdarije, ali ništa. Gledam te ono kad smo bili na roštilju letos, ni pogledao ih nisi, ni jednom. Padaju tamo, jebote, deru se, izgulili kolena, plaču, ti ništa, prevrćeš meso. Kad je došla Maja i počela da pizdi što je bar nisi zvao da ih uzme kad ih već ne paziš počeo si da urlaš na nju k’o konj. Pa, jebote to su tvoja deca. Ako ti je već Maja dosadna, što malo ne obratiš pažnju na njih?
-Za sve te dečije zajebancije treba para, a ja sam u kurcu.
-Ne seri jebote, uvek se vadiš na pare, ne treba za sve pare. Izvedi ih na igralište, na ljuljške, šutajte loptu. Koliko si ovde večeras para spizdio mog’o si ih voditi na sladoled mesec dana. Odvedi ih na plažu, više će se radovati da ih ti odvedeš na plažu ili na pecanje nego da ih baba i deda vode u akvapark, lunapark i ta skupa sranja, bar sad dok su mali, posle kad im bude trebala lova za skupe patike, telefone, izlaske nek’ gule babu i dedu. Ti uopšte nemaš filinga da si otac, jel kontaš ti to?
-Daj, sad i ti preteruješ.
-Šta preterujem, nikad te nisam čuo da imaš neki plan koji uključuje decu, jesi malopre reko da bi išao na Jamajku, nisi rekao da biste svi išli.
Ćutanje napravi zid među njima i svako pade nazad u svoje ja. Pop odluči da samnji taj zid.
-Misliš li ti Žile da bi stvari bile drugačije da imaš više para?
-Zašto, ti ne?
-Pa dobro, bile bi drugačije, ali dali bi bile bolje? Mislim, nas jebe sto eura mesečno, samo da malo lakše dišemo, Bila Gejtsa jebu milioni mesečno, milijarde. A i kad se ima velika lova onda ne možeš kao anonimus sedeti u kafani i zajebavati nadrkanog konobara, mora da se igra po pravilima. Šta misliš šta bi bilo kad bi neki od onih Arapskih šeika rekao jebeš ti ove haljine i marame i obukao bemude i japanke i prošetao po Dubaiju? Odma’ bi mu ukinuli lovu.
-Nije svakom san da živi u bermudama i japankama. Verovatno nije nikom osim tebi.
-Kad možeš stalno da ideš u bermudama i japankama to zanči da si uspeo u životu. Da živiš na nekom lepom toplom i liberalnom mestu, da si slobodan, da si srećan.
-Ili da nemaš ništa drugo da obučeš.
-To je još najbolje, znači da ti jedna kineska majica od trista dinži rešava životni problem. Sve ti je to stvar percepcije. Zamisli da na tom mestu svi nose samo bermude i japanke, i žene, svi.
-Ili da žene nose samo one suknjice za teniserke.
-Ma nee, bermude, ravnopravnost u svakom pogledu. Kad si u bermudama možeš lepo da počešeš muda, a ne k’o u ovim šugavim farmericama, gledaj koliko su oni tu šavova naslagali, pa šlic, sve trostruko, nema šanse da se počešeš, možeš samo nokte da isturpijaš.
-A tebi nebi smetalo da ti Ivana ide golih sisa?
-Što da mi smeta, pa ona baš ima lepe sise.
-Ti si i dalje opterećen sisama.
-Bolje sisama nego lovom.
Sledeću pauzu Žile prekinu.
-Kako ti i Ivana funkcionišete?
-Pa dobro. U stvari, sad kad smo već prešli na otvorene karte, odlično.
-Šta ti to znači?
-Već neko vreme znam da ste ti i Maja u krizi, kont’o sam da ćeš nešto reći, jebi ga drugari smo sto godina, kome ćeš ako ne meni, a ti samo kukaš za pare. Meni bilo bez veze da sad ja pokrećem temu, jebi ga, ispašće da me je Maja nahuškala protiv tebe. I sad da ti pričam kako se ja i Ivana super slažemo, biće k’o da te podjebavam, il’…
-Hoćeš da kažeš da si ti meni lagao da se ne slažeš sa ženom i da te progoni k’o gestapo židove kao saosećanje u mojim bračnim problemima?
-Pa ti kad ga tako skrojiš, malo dođe šabanski.
-Pa zato što jeste šabanski, i to ne malo! Kako je Ivana sad, posle onog sranja?
-Zvučaće malo morbidno, al’ to nas je nekako i stisnulo zajedno. Posle samog pobačaja smo bili sjebani, i kad su joj rekli da joj je materica gotova i da više neće moći da rađa je baš pala u depresiju. Mesec-dva je bila katastrofa, pa video si je, i onda, za Mikijev rođendan joj nešto klikne. Sama dođe meni to veče i kaže: pa jebote, neću sad dozvoliti da Mikiju i tebi sjebem život zbog nečeg ili nekog ko je trebao ili mogao biti, vi već jeste.
-Tim rečima, pretpostavljam, sa sve psovkama.
-Daj, sad ti ozbiljo pričam, pit’o si me jebi ga. Mislim, bilo bi lepo da ih imamo više, mi smo hteli troje-četvoro, i uvek smo razmišljali ko bi mogao biti sledeći, devojčica sa plavim uvojcima k’o sa reklame, neki od onih dark metalaca, ili narkos, neka od onih pevaljki sa pinka, peder. Bila zajebancija, kao još jedno ovako singl, da se još malo bolje uhodamo pa onda roknemo mešovite blizance k’o ti i Maja. Ivana napravi zezu, kao pitaćemo Maju za recept jer Maja je kao namerno rodila blizance da svako od vas ima po bebu da ne možeš da londraš okolo. I onda svi ti, nisu to planovi, al’ sve to padne u vodu, sad znamo koji su nam članovi porodice, nas troje, i to je to. To nas je baš konektovalo, k’o na blutut znamo šta drugi misli i oseća. Dođemo s posla napričamo se reč ne progovorimo. Pazimo jedno na drugo da previše ne razmazujemo Mikija. I čekamo unučiće.
-Miki ima pet god…
-Šeeest jebote!
-…šest godina i vi čekate unučiće?
-Baš si glup, majke mi. Ne mislim bukvalno da sad sedimo po ceo dan i čekamo unučiće, nego unuci su sledeća deca u porodici, nema drugih.
-Daću vam ja moju.
-Razmišljali smo o tom.
-O čemu?!
-Da uzmemo vaše blizance kod nas pa da se ti i Maja na miru svađate dok se ne pokoljete. Ivana se i složila al’ sam ja odust’o.
-Zašto, molim te?
-Jebi ga, skont’o sam da je prevelika šansa da deca kad porastu budu ružna k’o ti.
-Još da ih naučiš da tako sočno psuju k’o ti i onda bi baš bili…
-U kurcu.
Ćutke su posmatrali jedan drugog. Barmen pokuša neopaženo da promeni pepeljaru. Pop ga preseče.
-Konobar!
-Barmen.
Ispravi ga barmen.
-Drago mi je, ja sam Pop, ovo je moj drug Žile. Zašto vi ovde nemate velikog piva?
-Ovo je veliko pivo, služimo i manje, od nula dvadeset i pet.
-Ne seeeri, pa ja sam i za ovo mislio da su neki besplatni uzorci kad si don’o prvi put, ono, kao za probanje. Bolje da smo pili Vinjak.
-Ne služimo Vinjak.
-NE SLUŽITE VINJAK!?!?!? E sad si me uvredio, idemo Žile!
Skoči sa stolice, zgrabi vijetnamku i poče besno da je navlači.
-Sramota, Vinjak ne služite. Bolje da smo išli u onaj bircuz kod pijace, da vi’’š kak’a konobarica radi!
Žile polako navuče kaput suzdžavajući smeh, stavi kutiju od Malbora u džep, klimnu glavom barmenu i polako okoraka za Popom koji je i dalje mahao rukama i nešto ne razgovetno mumlao. Kad se sretoše kod vrata Žile se seti:
-Jesi li ti platio ovu zadnju turu?
-Ne, to sam mu rekao da će Bane da mu plati kad dođe iz Frankfurta. Daj zovi ga vidi kad stiže.
-Marš.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s